Под код Срба означва тло, материјални ослонац, простор на којем сви привремено боравимо и својим мислима, делима и животом испуњавамо духовни завет. На овај свет долазимо Божијом промисли и допуштењем да би били пролазници, грешни и несавршени да ходимо подом трудећи се да све што радимо буде на спасење пре него што пођемо даље.
Небо је над подом, духовни ослонац, део целине коју свако од нас, као и међусобну меру поима независно принципу који је исти за све, узимајући у обзир своју, односно посебност сваког живог бића.
Небо и под су одувек у сагласју, нераскидиви спој где сваки чинилац има онолики удео који је у Божијој пропорцији. Речи које су пред вама, дела која су иза њих и записи имају као мотив да не наруше нити делић те изворне хармоније.